Iskustvo Katarine Velkov koja je učestvovala na LabCitoyen 2019. na temu "Prava žena: jednakost i građanska prava"

Zašto se se prijavili na ovaj konkurs ?

Za LabCitoyen program sam čula preko Francuskog Instituta, gde inače pohađam kurs francuskog jezika. Prijavila sam se jer me oblast ljudskih prava zanima i privatno i profesionalno. Nedavno sam završila Master studije ljudskih prava na Univerzitetu u Padovi i ovaj program je delovao kao interesantno mesto gde bih mogla da predstavim ono čime se bavim, a ujedno čujem iskustva ljudi iz celog sveta.

Koji je vaš predloženi projekat?

Moj projekat nosi naziv « Implementacija konvencija i dokumenta na temu nasilja nad ženama poslednjih godina u Srbiji ». Nasilje nad ženama je još uvek veliki problem naše zemlje i na žalost beležimo visok stepen nasilja u porodici i partnerskim odnosima, dok je sa druge strane Srbija potpisnica svih važnih konvencija na ovu temu. Postavlja se pitanje kako Srbija, uprkos usvojenom nacionalnom i internacionalnom zakonskom okviru, svake godine beleži sve alarmantniju statistiku. Ako uzmemo u obzir sve strategije usvojene proteklih godina sa jedne strane i sve veći broj žrtava koje su ubijene, silovane i mučene sa druge, jasno je da nešto ne funkcioniše dobro. Zaključak je da su srpski mehanizmi čvrsti na papiru, ali u stvarnosti veoma neefikasni. Država čvrsto želi da se predstavi u dobrom svetlu, izbegne kritike, ratifikuje gotovo sve tipove dokumenata i isprati regionalnu socijalizaciju, ali kada je reč o obavezama, one su slabe i neodržive.

Šta ste očekivali od ovog seminara ?

Baš ono što sam i dobila! Da čujem predavanja stručnjaka iz oblasti prava žena, uključim se u debatu i proširim svoje znanje na ovu temu. Kada imate predstavnike 50 zemalja iz celog sveta to je jedno zaista fantastično iskustvo, konstruktivni dijalog mladih žena i muškaraca koji se bore za prave vrednosti.

Kako biste opisali ovaj seminar u nekoliko reči?

Nezaboravno iskustvo puno pozitivne energije, poznanstva sa divnim ljudima koji rade jako važne stvari za svoju zajednicu i verovanje da na kraju zajedno zaista možemo sve !

Koje su bile najvažnije radionice za vas ?

Teško je odvojiti jednu, jer smo tokom cele nedelje imali dosta zanimljivih predavanja. Ali možda je meni najvažnija bila radionica pod nazivom « Budućnost rada – rodna ravnopravnost », održana od strane Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj. Tu smo imali prilike da čujemo zanimljivu statistiku Evrope kada je reč o razlici u platama između žena i muškaraca. Pričali smo takođe o preduzetništvu i uopšte mogućnostima koje žene imaju ako žele da postanu preduzetnice, kao i ekvilibrijumu između privatnog i poslovnog života – gde prestaje jedno a počinje drugo. Bilo je zanimljivo uporediti podatke izmedju različitih zemalja na ovu temu.

Da li vas je ovaj seminar naveo na razmišljanje o realizaciji sopstvenog projekta ?

Definitivno, jer motivacija sa kojom smo se svi mi učesnici LabCitoyen programa vratili kućama je velika. Mislim da tu leži i najveći benefit ovog programa – internacionalno iskustvo koje je snažnije više nego bilo šta drugo, a koje ti daje snagu da veruješ u sebe i to čime se baviš.

Podstaknuti ovim iskustvom, da li imate neke druge primere projekata na temu prava žena koji bi mogli da budu primenljivi u Srbiji ?

Da, mislim da našoj zemlji nedostaje veći broj ženskih centara i savetovališta koji bi se bavili edukacijom kada je reč o planiranju porodice i reproduktivnom zdravlju, ali i pomoći žrtvama nasilja. Na žalost je još uvek prisutan veliki jaz izmedju gradskih i ruralnih sredina, veliki broj žena iz seoskih područja ima slab ili nikakav pristup ženskim centrima, s obzirom da ih je malo i stacionirani su u većim gradovima. Smatram da ključ rešenja svakog problema polazi od edukacije i da bi trebalo više raditi na uzroku a ne posledicama, dakle ulagati u osnaživanje i edukaciju žena kada je reč o njihovom zdravlju, a ne sanirati štetu kada je već kasno.