LabCitoyen 2017. godine: Lana,  srpska laureatkinja, prenosi nam svoje iskustvo!

U periodu od 2. do 10. jula 2017. godine, konkurs LabCitoyen okupio je u Parizu pedesetak mladih frankofonih ljudi iz celog sveta na temu "Ljudska prava u gradu". Lana Gunjić je odabrana između brojnih kandidatura koje su pristigle u Francuski institut u Srbiji, zbog zanimljivog profila i veoma pragmatičnih ideja vezanih za planiranje napuštenih gradskih prostora. Lana je završila osnovne studije na Geografskom fakultetu Univerziteta u Beogradu kao i francusko-srpski master iz oblasti kulturnog menadžmenta i radi u asocijaciji "Nezavisna kulturna scena Srbije", a ujedno je i predsednica udruženja "Mladi za turizam". Lana će učestvovati i na seminaru "Courants du monde", na poziv francuskog Ministarstva kulture, koji se bavi podeljenim menadžmentom kulturnih projekata.

Srpska laureatkinja za 2017. godinu prenosi nam svoje iskustvo iz Francuske u čijem središtu je međunarodno razmatranje poštovanja ljudskih prava u gradu.

• Zašto si se prijavila na ovaj konkurs?

Prijavila sam se na ovoj konkurs zato što se veoma interesujem za tematiku koju nudi ovaj program kada su u pitanju prava građana u procesu razvoja gradova. Pored toga volim da sarađujem i radim u međunarodnom okruženju, a ovaj boravak u Parizu mi je omogućio da se upoznam sa drugim mladim frankofonim ljudima i razmenim ideje.

• Šta si očekivala od ovog seminara?

Za mene je ta mogućnost predstavljala priliku da proširim svoja znanja i naučim više o međunarodnim praksama. Znajući da taj program okuplja preko pedeset mladih frankofona iz celog sveta, očekivala sam i da se sprijateljim sa njima, što se i ostvarilo, i to je za mene jedna od najdragocenijih prednosti ovog programa.

• Koja radionica i/ili uspomena su bili najupečatljiviji za tebe?

Ima ih više. Ne bih mogla da izdvojim samo jednu. Možda učestvovanje na festivalu OuiShare Fest Paris o kolaborativnoj ekonomiji, sa okruglim stolom pod nazivom "Alternativna mesta: kako se povezuju u gradu?". Pošto sam ja menadžer u kulturi, koji radi za nezavisnu kulturnu scenu Beograda, bilo je veoma zanimljivo saznati više o novim načinima produkcije i programskog planiranja kulturnog prostora. Odabrala bih i alternativan obilazak Pariza "Drugo lice Pariza, sa druge strane kružne obilaznice Periferik" Nikole Le Gofa.

• Obogaćena tim iskustvom, da li imaš primere projekata namenjenih promociji ljudskih prava u gradu za koje misliš da mogu da se primene u Srbiji?

Za mene su zanimljivi projekti koji imaju za cilj vraćanje starog sjaja zgradama, starim industrijskim postrojenjima i obnavljanje istorijskih spomenika koji poprimaju kulturnu i kreativnu dimenziju i pretvaranje tih prostora u mesta susreta i razmene poput Les Magasins généraux u Pantenu, Les Ateliers La Mouche u Lionu, Projekat Darwin u Bordou i Les Grands Voisins u Parizu. U Srbiji ima mnogo javnih gradskih prostora koji su neiskorišćeni, u stanju raspadanja, i ja verujem da je moguće problem napuštenih javnih prostora pretvoriti u priliku koja bi omogućila građanima da se okupljaju, stvaraju i učestvuju u razvoju novih gradova u čijem je središtu kultura kao vektor održivog razvoja.

Kako bi opisala ovaj seminar u nekoliko reči?

Inspirativan, veoma zadovoljavajući, obogaćujući i intenzivan.